2 Corinthians 2
1 A ovo sam u sebi odlučio: neću opet doći k vama sa žalošću.
2 Jer ako ja vas žalostim, tko je taj koji će mene razveseliti ako ne onaj koga ja žalostim?
3 I pisao sam vam to isto da me, kad dođem, ne ražaloste oni koji bi me trebali razveseliti, pouzdajući se u sve vas da je moja radost, radost vas svih.
4 Jer sam vam pisao iz mnogih nevolja i tjeskobe srca s mnogim suzama, ne da bi se ražalostili, nego da bi upoznali preobilnu ljubav koju imam prema vama.
5 A ako me je tko ražalostio, nije mene ražalostio, nego djelomično, da ne pretjerujem, sve vas.
6 Dosta je takvome ta kazna koja mu je dosuđena od većine.
7 Stoga mu vi, naprotiv, radije oprostite i utješite ga, da ga takva prevelika žalost ne shrva.
8 Zato vas zaklinjem, potvrdite svoju ljubav prema njemu.
9 Jer zbog toga sam vam i pisao, da bi spoznao vašu prokušanost, jeste li u svemu poslušni.
10 A kome vi nešto oprostite, opraštam i ja. Jer i ja ako sam kome što oprostio, kome sam to oprostio, radi vas sam to oprostio pred licem Kristovim,
11 da nas ne bi nadmudrio Sotona; jer nam nisu nepoznata njegova lukavstva.
12 A kad sam došao u Troadu propovijedati Kristovo evanđelje, premda su mi vrata bila otvorena u Gospodinu,
13 nisam imao spokoja u svom duhu, jer nisam našao Tita, svoga brata; nego, kad sam se oprostio s njima, otišao sam u Makedoniju.
14 A hvala Bogu, koji nam daje da uvijek odnosimo trijumf u Kristu i po nama širi na svakome mjestu miris spoznaje o njemu.
15 Jer smo Bogu Kristov miomiris, među onima koji se spašavaju i među onima koji propadaju.
16 Jednima smo miris smrti za smrt, a drugima miris života za život. A tko je za ovo sposoban?
17 Jer mi nismo kao oni koji iskrivljuju riječ Božju; nego s iskrenošću, štoviše kao od Boga pred Bogom, u Kristu govorimo.